Poremećaji u prehrani

Posted by Dear Skin at 22:17





Nedavno sam došla u posjed školskog udžbenika i ugodno se iznenadila kada sam vidjela ovakav naslov u njemu.

Nisam znala da se počelo u školi učiti o ovom velikom problemu. Nažalost, u moje vrijeme se o tome nije pričalo, učilo i bilo je premalo znanja.

Pakao raznih poremećaja u prehrani , nažalost itekako sam iskusila.

Kako sam pisala u prijašnjim postovima, kao dijete bila sam  pretila. Tu je krenuo moj prvi poremećaj:

1. Kompulzivno prejedanje





- znam da svi ponekad pretjeraju s hranom i prejedu se, ali ovdje je riječ o osobama koje to rade svaki dan.

Nisam nikada imala problema s apetitom, ali kada je vaga pokazivala 100 kg s 14 godina jasno je bilo što je posrijedi.

Kao i kod svakog poremećaja i kompulzivno prejedanje povezano je s osjećajima.

Djetinjstvo je bilo lijepo, ali i vrlo stresno (rastava roditelja) i rezultiralo je time da potražim spas u hrani.

Napominjem da povremeno prejedanje kojem smo svi skloni apsolutno nema veze s kompulzivnim prejedanjem.


2. Bulimija nervoza



- ljudi koji boluju od poremećaja bulimije prvo jedu ogromne količine hrane a potom ju pokušavaju izbaciti iz organizma namjernim povraćanjem ili laksativima.

Kako je krenuo moj pubertet tako sam i ja poželjela smršaviti.

Naravno, pametne prijateljice "savjetovale" su mi ovu metodu .

Ne moram Vam ni pisati koliko je ovo loše. Bulimija je opasna bolest i može uništiti zubnu caklinu, želudac, jednjak, srce i može biti smrtonosna.

Bulimičare je teško otkriti, njihova težina se ne mijenja jer kako pojedu hranu, tako ju odmah izbace.

Obratite pozornost na svoju okolinu, primjetite li da netko ovo radi, pokušajte pomoći.  Bulimične  osobe su vrlo depresivne, nikad ne priznaju što rade ali lako se prepoznaju  po "potrošenim" zubima i ponašanju.

Uputite ih na liječenje jer kada sami potraže pomoć, obično je već kasno.

3. Anoreksia nervoza




- Anoreksia nervoza je poremećaj u prehrani kada osoba prestane jesti. Izgladnjuju se u cilju mršavljenja.

Nakon što mi se nije dopala ideja oko izbacivanja hrane, sljedeći poremećaj koji me zadesio bila je anoreksija.

U početku je bio super osjećaj, kile su padale, ja sam mršavila i dobivala komplimente okoline.

Zatim su se počele pojavljivati slabosti, bljedilo kože, kosa je počela opadati a mjesečnica izostajati.

Ta faza trajala je tako 4 mjeseca u kojima sam unosila dnevno samo jabuku i jogurt, sve dok se nisam srušila u školi i završila na Hitnoj.

Srećom, moj  tadašnji doktor prepoznao je poremećaj i hitno me podvrgao lječenju.

Liječenje anoreksije je dugotrajno i zahtjeva puno rada i strpljenja. Nakon šest mjeseci sam uspjela i riješila se anoreksije uz pomoć moje obitelji i prijatelja.

Posljedice su ostale, ali srećom za mene, moglo je biti puno gore.

Anoreksija je smrtonosna, jako teško izlječiva i ako vidite nekoga da rapidno mršavi i izgladnjuje se, skriva u širokoj odjeći -  pošaljite ga doktoru jer ćete spasiti taj život!

4. Iskrivljena percepcija vlastitog tijela



Vraćamo se na moju početnu fotografiju i ono što možda nije poremećaj u prehrani , ali je  itekako važno.

Naime, osobe se ponekad pogrešno vide. Iako mršave, vide se debelima i obratno.

 Takvim osobama je potrebna psihološka pomoć, jer upravo radi ovog fenomena dolazi do poremećaja.


I za kraj, još jednom apeliram posebno na mlade djevojke: ne opterećujte se izgledom, ne maštajte za tijelima zvijezda .

Smršaviti ili udebljati se može zdravim načinima. Ne posežite za savjetima koji navode na ovakve grozne stvari.


Borite li se ili ste pobijedili  kakve  poremećaje  u prehrani?

37 komentari:

  1. Tanka je granica izmedu zelje da se ima vitko tijelo i poremecaja. Ja srecom nisam imala anoreksiju ali znala sam ljeti jednom u 10 dana postiti u srednjoj skoli ali trajalo je jedno ljeto, nakon toga sam upisala jogu i ta me kratkotrajna opsesija ipak brzo prosla. Inace je to uobicajen sadrzaj u knjigama iz psihologije u gimnazijama.

    OdgovoriIzbriši
  2. još jedan divan osobni post :)
    ja bih si trebala zašiti usta da ne jedem, ali srećom, nemam poremećaj u prehrani kao takav i nisam nikad imala. mislim da je jako važno da se o ovome što više piše, ali bi i mediji trebali poraiti na tome da ne stvaraju djevojčicama sliku idealne žene kakva u stvarnosti rijetko postoji

    OdgovoriIzbriši
  3. Dobro je što si se dotakla i ove teme. Ja se na forumu redovno grozim dok čitam kako žene, djevojke i djevojčice kukakju kako su debele, a razlika između visine i težine im je 25+. Jasno mi je da smo svi drugačije građeni, ali nema šanse da budeš debeo sa takvim odnosom visine i težine. Pokušala sam se par puta uključiti u razgovor, ali bezuspješno, nazivale bi me debelom i zapuštenom, pa sam odustala. Moja kilaža varira 5kg, imala sam bucmaste faze, imala sam i mršuljave, sad naginjem ka bucmastoj:) ali kad se tako nešto desi, ja se bacim na salate, jogurt i mladi sir:) Uopšte nisam posebno opterećena svojom kilažom, ali moram priznati da sam znala pasti pod uticaj medija i okoline, posebno jer sam visoka 178cm i na tu visinu ne mogu imati 50kg i to je nekad teško ljudima objasniti. Nisam srećom imala poremećaje u ishrani, nešto me bar zaobišlo:)
    Sviđaju mi se ovi tvoji edukativni postovi;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. I ja sam visoka 178 i variram između 65-68kg s tim da sam trenutno na gornjoj granici i definitivno nisam zadovoljna ali znam da nisam "debela" i da,kao sto ti kazes,ne mogu imati 50kg..najsretnija bi bila sa 62-63 :D

      Izbriši
  4. Nemam poremećaj u prehrani, ali spadam u kategoriju izrazito pretilih. :/ Ne prežderavam se (nikada to nisam radila), prvenstveno jer ne mogu puno pojesti odjednom (jako se brzo zasitim). Moj problem je što jedem krive stvari.
    A udebljala sam se jer sam se zapustila..pisala sam na blogu jednom o tome. Jednostavno sam prestala paziti što i koliko jedem, nisam se stigla ni okrenut i već sam premašila stotku na vagi. Da ih barem mogu tako brzo skinut koliko sam ih brzo dobila :/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ne komentiram koliko bih zeljela ali da znas da sam upratila sto te mucilo neko vrijeme, pisala si o tome. Nisam najveci genijalac na svijetu pa ne znam koliko cu pomoci ali zelim da znas da nista nije nemoguce! Ako ti je zaista stalo da zdravlje popravis, zapeti ces i biti ces uporna. Nema izgovora i moras se dobro, dobero informisati i ne slusati bas svacije savjete. Dosta toga sto procitam nije ispravno, nije logicno i moze napraviti vise stete nego koristi. Nece biti lako skinuti kile, nece biti ugodno ali kada dozivis da si sebi lagana i da ti noge nisu vise pod opterecenjem - ma to je kao da si se preporodila! Lijep izgled je samo bonus :)) Polako, budi uporna i ako to stvarno zelis naci ces nacina sebi to ostvariti. Evo, jos jedan moj padobranski komentar - nadam se da ti ne smeta. Izvini Martina, opet ja sa svojim blesavim upadima :))

      Izbriši
  5. hvala na predivnom postu..
    da se barem svi mi osvijestimo i počnemo širiti pozitivan stav o vlastitom tijelu, o različitostima, o ljepoti koja se ne mjeri nikakvim mjernim jedinicama..ali to ne donosi profit. . Imam kćer od 15 godina i teško mi je objasniti joj da mršavost nije imperativ, da ono što gleda na tv ekranu, u filmovima, u magazinima..nije istinito, životno..

    OdgovoriIzbriši
  6. Bravo za post! Ja eto nisam imala poremećaja u prehrani takve vrste, ali sam od stresa na poslu prije nekoliko godina dobila kronični gastritis i sindrom iritabilnog crijeva (ili konstantni . A to su sve nažalost psihosomatske bolesti. Bogu fala šta si imala dobrog doktora! <3

    OdgovoriIzbriši
  7. Odličan post! Ne znam što to više ponavljam kad je svaki odličan :))
    Na svu sreću nemam ovakvih problema. Brzo se ugojim ali brzo i smršam, ali to je obično 3 kile gore-dole.

    OdgovoriIzbriši
  8. Znam kako ti je! :grli: Proživjela sam ovo u osnovnoj školi, bijah na rigoroznoj dijeti.....samo ja sam se uspjela sama nekako othrvati tome....nisam se često prejedala, ali tu i tamo jesam i rješavala sam to povraćanjem. Nisam bila anoreksična, ali nisam bila daleko od toga....

    OdgovoriIzbriši
  9. #fact Vitki i mrsavi su vise cenjeni od debelih i zapustenih....
    samo vezbanjem i zdravom ishranom do savrsenog tela.... nikakvo izgladnjivanje ni prejedanje...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Oprosti, ali da li ti na jednu stranu stavljaš vitke i mršave (što nije isto) i na drugu debele koje izjednačuješ sa zapuštenima? Baš zbog ovakvih komentara djevojčice završavaju na rubu smrti. Debela osoba nije nužno zapuštena, ovo je stravična predrasuda, mnogo vitkih ljudi je zapušteno, i po meni debljina nema veze sa higijenom. Dalo bi se takođe raspravljati o tome šta je savršeno, a ja mislim da ti uopšte nisi bila svjesna kakav komentar ostavljaš.

      Izbriši
    2. Najzalosnije je sto je istina da su vitki tj. mrsavi vise cijenjeni.
      Najgore je kada se debljim ljudima pocnu pripisivati razno razne osobine koje bi trebale "odgovarati" njihovom fizickom izgledu.
      Bas sam citala clanak na 24 sata gdjem je majka 3-je djece, sva utegnuta napravila reklamu "Koji je vas izgovor?". Koliko god se ja divila toj zeni sto ima takvo tijelo, ali zasto se, pobogu!!! danas sve svodi na upravo to- mrsava i pozeljna vs. debela i neatraktivna, etc.
      Mrzim komentare u stilu da debele zene nemaju pravo biti "izbirljive", da su ovakve, onakve...a istovremeno se muskarce nista ne pita kada se zapuste (budimo realni, na cesti uopce ne vidjam srednjovjecne "fit" i "dobrodrzece" muskarce,; prije ce to biti zene-cak i one "debele")
      Cemu to konstantno davanje svojevrsnih etiket, ne razumijem?!?

      Izbriši
  10. Jako teska tema :(
    Secam se kad su se pre par godina curice na blogu takmicile koja ce koliko smrsati ..uh, jeza me prodje kad se setim tih postova..

    OdgovoriIzbriši
  11. Svaka ti cast na iskrenosti:D S prehranom nisam imala problema,ali zato jesam s anksioznoscu i napadima panike:(

    OdgovoriIzbriši
  12. Znala sam jednu curu koja je bila opsjednuta mrsavoscu, a bila je tako lijepo gradjena- no kako je izbjegavala hranu (blijeda kakva je), ten joj je stalno izgledao "bolesno".Sjecam se kada smo bili na moru i bilo joj je lose, voditeljica joj je gurnula mrvu cokolade da dodje k sebi na sto se pocela derati da kako moze tako kada ona cokoladu vec 3 godine nije jela, etc.!

    Bas prije sat vremena, sminkala sam se i isprobavala neku robu u kojoj sam se nekoc osjecala super.
    Gledam se i mislim si "Do cega si se dovela...zar se toliko mrzis?!"
    I da, kod mene je isto kompulzivno prejedanje, kao i kod moje mame jer sve sto mi se lose dogodilo ja sam nesvjesno nadomjestila hranom.
    Da ne pricam kako cesto nemam uopce volje izaci iz kuce jer me sram, sram me pricati s ljudima jer uvijek mislim da nisam "dovoljno dobra, lijepa" (stogod sve ne).
    Ne znam kako da se psihicki saberem jer je put jako dugacak i tezak put preda mnom. :/

    OdgovoriIzbriši
  13. Na sreću nikad nisam imala poremećaj u prehrani, imala sam mršavijih i debljih faza...
    ali moja jako dobra prijateljica se jedva riješila bulimije i definitivno joj je ostao iskrivljen osjećaj nje same, stalno misli da je debela, ali je u biti normalna ka mršavijoj....

    OdgovoriIzbriši
  14. Samo kad se suočiš sa problemom i priznaš sebi da ga imaš, možeš da kreneš u rešavanje istog. Ovde si u nekoliko rečenica sažela veliki problem koji si imala, a svi znamo koliko se poremećaji u ishrani teško leče, upravo zbog toga što su to poremećaji psihičke prirode. Hrabra si i iskrena, a to ljudi vole. :)

    OdgovoriIzbriši
  15. ja sam ona druga priča - uvijek premršava za okolinu. dok sam bila mlađa, govorili su mi u lice da sam anoreksičarka, sad se više ne usude jer sam starija, al znam da to sigurno pomisle. ne izgladnjujem se, volim hranu, al se ne mogu udebljati. :/ ja sam ona koja bi rađe imala više kila pa da joj sva obleka lepo stoji, nego da moram paziti koju odjeću budem kupovala jer u nekima izgledam ko vješalica. al takva sam oduvijek. znam da je stvar u genima i ne mogu si pomoći. al me uvijek zaboli kad svi komentiraju kak su prave žene samo s oblinama, da su žene poput mene fuj.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Grozno...jako je dobro pročitati ovakav post, ne sreću se sa predrasudama samo ljudi sa viškom kilograma. Ljudi bi stvarno trebati razmisliti prije nego što progovore.
      Ne obaziri se na komentare, hrani se zdravo i voli sebe jako:)

      Izbriši
    2. Renata, znam o čemu pričaš i dajem ti podršku.
      Kod mene ista priča, imam 53 kg na 172 cm, oduvijek sam mršava.
      Obožavam hranu, i jesti i pripremati :-) Jedem otprilike pet puta na dan u manjim količinama, jednostavno mi tako odgovara. Roditelji su mi također mršavi.
      Svašta sam prolazila u srednjoj školi, stvorila sam si grozne komplekse, mislim da do svoje dvadesete nisam obukla haljinu ili suknju :-(
      Ljudi su mi doista svašta govorili, pa čak i sad kad imam 29.
      U ured su nam jednom prilikom došle stranke koje nisu mogle doći k sebi od šoka radi moje mršavosti, što mi je na kraju bilo samo nekako neprimjereno i glupo. Što reći...

      Osjećam se odlično, jedem zdravo-koliko mogu, riječi me više ne bole jer znam da sam zdrava i da je sa mnom sve u redu :-)

      Izbriši
  16. Još jedan u nizu odličnih i jako potrebnih tekstova! Mislim da većina žena u nekom periodu života naginje ka nekom od ovih poremećaja ishrane, samo se neke uspaju zaustaviti, a neke ne. Ja sam imala razne faze, a tužno mi je kad se setim da kada sam najbolje izgledala bila sam ubeđena da sam debela i da izgledam loše, uh, te mlade godine, da mogu vratiti vreme i lupiti si šamarčinu.

    OdgovoriIzbriši
  17. Srećom nisam nikada imala nikakve poremećaje u ishrani...ali dobro je da se o njima piše, žao mi je samo što o toliko poremećaja na svojem blogu pišeš iz osobnog iskustva, bila bi sretnija da te barem pola njih zaobišlo u životu...Osim pojma mršavosti kao ideala koji se nameće mladim curama kroz sve moguće medije, mislim da je glavni problem što se od tih ranih godina premalo radi na promoviranju zdrave ishrane i općenito zdravog života i onda se usvajaju navike koje 10-15 godina kasnije počnu dovoditi do pravih zdravstvenih problema...a nažalost imam osjećaj da vidim sve više i više pretilih cura po ulicama...

    OdgovoriIzbriši
  18. Nisam imala nikakve poremecaje u ishrani i nikad nisam pazila sta jedem, niti drzala dijete.
    Kao tinejdzerka sam bila mrsava, jednostavno se nisam mogla udebljati iako sam jela, ali iz danasnje perpektive tek vidim da sam uz brzi metabolizam ipak malo jela i imala pticiji apetit. Sa 19 mi se izgleda metabolizam malo usporio, tako da zadnjih 10-tak godina stalno imam manje vise istu kilazu. Ne volim manekenski izgled, volim obline i sportski izgled. Cim omrsavim 2-3 kile, npr. boli me grlo i ne mogu jesti, ja se odmah nasikiram i vracam ih brzo nazad. Meni je mrsavost asocijacija na propadanje i bolest i uvijek bih prije odabrala imati koju kilu viska, nego manjka.
    Upravo u Gloriji gledam voditeljicu Barbaru Kolar, zena je jako omrsavila i izgleda bolesno, lice i vrat su joj smezurani, malo je reci da se postarala, a gomila negativnih komentara prica o njenoj anoreksiji.
    Moja najbolja prijateljica je jako mrsava, ona je meni kao pticica, nije anoreksicna, zivi sto na sat, metabolizam joj je brz, ali me ipak zabrinjava sto misli da je to cool i da izgleda super.
    Odlican post.

    OdgovoriIzbriši
  19. Odlican post,puno vrijedniji za mlade djevojke/zene nego kakav o kozmetici (iako su nam ti puno drazi za procitati). Imam pijateljicu koja ima jako iskrivljenu sliku o sebi i probleme sa prehranom i prihvacanjem sebe kakva je,predivna iznutra i izvana. Nadam se da ce se konacno trgnuti i vidjeti se onako kako je vide drugi :)

    OdgovoriIzbriši
  20. Ja sam imala poremećaj u ishrani zbog policističnih jajnika, znaš već. Ugojila sam se oko 7-10kg, a što je najzanimljivije ja to nisam primećivala. Gledala sam se u ogledalo i nisam jednostavno videla da sam se ugojila. Sada to primetim kada vidim slike od pre par godina. Sva sreća pa se nije mnogo primećivalo i bila sam dovoljno psihički jaka da ni ne pomišljam o izglađivanju.

    Svakako treba paziti na kilazu i reagovati onda kada kilaža ima veze sa zdravstvenim problememom. Uvek je bolje imati nekoliko kila viška nego biti neuhranjen. A kada bismo više radili na usavršavanju svog znanja, i na svojoj ličnosti, shvatili bismo da je fizički izgled samo ukras onoga što nosimo u sebi, i da je to nešto o čemu moramo da brinemo ali ne i da svu energiju trošimo na to, i na kraju završimo sa ozbiljnim zdravstvenim problemom. Znači, jako je bitno paziti na kilažu, ali na pravilan način!

    Na sreću, postoje ovakvi postovi koji treba da apeluju na mlade ljude i na sve one koji imaju problem! Nadam se da će bar nekoliko osoba sa ovim problemom nakon čitanja ovog posta posetiti lekara ili se bar ozbiljnije pozabaviti sa rešavanjem ovog problema.

    Hvala Martina, što si spremna da usmeriš svoju energiju ka edukaciji! Mnogo možemo naučiti od tebe

    OdgovoriIzbriši
  21. Još jedan odličan post :)
    Ja imam teške kosti pa samim time imam više kila nego što izgleda.

    OdgovoriIzbriši
  22. Bravo na ovom postu! Što više takvih u beauty community širom svijeta...
    Ja sam skinula 16kg, osim balansirane hrane (sve sam jela, pomalo, ali svega, napose meso, voće, povrće, jaja!) mora se obavezno vježbati. Meni je jako pomogla joga i sobni bicikl i tako mi je žao što za jogu više nemam vremena, za to ipak treba po par sati ako za ozbiljno... Također sam potrošila hrpu love, ali vrijedilo je, na masaže. I sve to zajedno dalo je dobar rezultat:)
    _lolly

    OdgovoriIzbriši
  23. ja sam jedna od onih koje sve negativne emocije zatrpava hranom... i normalno da se to na meni vidi :P
    ove godine sam se definitivno uhvatila u koštac sama sa sobom, rekla bih 15 godina i 40 kila prekasno, ali bolje ikad nego nikad ;)
    bravo Martina, ti si meni zakon :*

    OdgovoriIzbriši
  24. Sto se tice pogresne percepcije, o kojoj si pisala, mislim da osobe sa poremecajem u prehrani, nemaju pogresnu percepciju o svom izgledu, nego pogresnu viziju o tome kako bi trebalo da izgledaju, u smislu da su zamislile da ako smrsajju 5 kilograma da ce izgledati kao Kate Moss. Kad smrsaju 5kg, pa vide da i dalje nisu Kate Moss, idu na jos pet i tako beskonacno. Smatram da sve navedene bolesti nastaju zbog nerealnih ocekivanja i naravno linije manjeg otpora, da sve ide laksim putem u smislu povracanja,svaljivanja krivice na druge ljude, zivotne okolnosti, etc. I sama sam sa 16 godina imala blizu 120kg i uspjela sam da skinem gotovo 50kg, bez ijedne jedine tablete za mrsavljenje, caja i sl. , a kamoli poremcaja u prehrani. Nisam ocekivala da cu biti supermodel, ni lice sa naslovnice, nego umanjena verzija same sebe, koja ce moci bolje da funkcionise sa manje kilograma. Poremecaj u prehrani se desava ljudima koji sve polazu samo u svoj fizicki izgled.

    OdgovoriIzbriši
  25. hmmm...kompulzivno prejedanje je faza u kojoj se sada nalazim. Mršava sam i uvijek sam bila. čak i anoreksična, ali me ljubomora i zavist ljudi oko mene toliko nervira da se samo prejedam jer je jedenje jedino što mogu raditi za sebe. ne smijem ni misliti ni raditi što hoću ( pri tom mislim i na čitanje knjiga, trčanje i aerobik, a inače sam bila poluprfesionalna plesačica). a ne smijem ni jesti bilo što zbog moje hipoglikemije,pa onda sva ova prejednja završavaju gastritisom, povraćanjem, slabostima i tako...a mojoj novoj obitelji sam ja opet freak... predivan post

    OdgovoriIzbriši
  26. Odličan post!
    Imala sam prijateljicu koja se izgladnjivala da bi na kraju sve to dovelo do anoreksije... To je bilo nešto strašno, ali baš strašno. Ona je sve više i više mršavila, dok nije došla do najniže moguće granice i tada smo dvije prijateljice i ja to rekla razrednici (srednja škola:)). Mislim da nam ona to nikad nije do kraja oprostila. Ali nas tri smo pričale i znale da je to najbolja moguća stvar. Ne znam samo zašto su svi zatvarali oči na nešto tako veliko. Kao da je lakše praviti se da je sve ok... Ugl razrednica je to rekla njezinim roditeljima, ona je završila u bolnici nekoliko mjeseci, no to lječenje je i duže trajelo, i eto, sada je zdrava djevojka.
    U biti, hoću reći, zapravo zamoliti ikoga tko dolazi do ideje da se izgladnjuje da to ne radi! Ako ne zbog sebe, zbog ljudi okolo. Jer ovo je bilo strašno i nama i njezinim roditeljima, a mogu misliti kako je tek njoj bilo...
    Ja sam isto imala svoje glupe faze no naučila sam nekoliko lekcija i nikad si to ne bih opet radila.
    Ugl svaka čast na postu! Odličan je!

    OdgovoriIzbriši
  27. Moj odnos sa hranom je odvijek kompliciran i ne potpuno shvatljiv ni meni samoj, htjela bih i znam da bi trebala skinut bar odredjeni dio kila, al jos se uvijek borim s motivacijom za vjezbanje i sredjivanje prehrane.

    OdgovoriIzbriši
  28. Svaka čast na ovom postu, jer edukacije nikada nije dosta :)

    OdgovoriIzbriši
  29. Imala sam problem sa anoreksijom izmedju svoje 19 i 24 g.Krenulo je u tom pravcu ali nije doslo do onog najgoreg .To je strasno koliko u tom periodu nisam bila svesna sta sam ucinila sebi i kako sam izgledala. Samo sam malo smanjila unos hrane i da vise nisam mogla da jedem. Gadila mi se hrana. Kad je doslo do toga da su mi menstruacije kasnile po nekoliko meseci onda sam dosla sebi. Nikom to ne zelim i nemojte se igrati svojim zdravljem.

    OdgovoriIzbriši
  30. Ako netko ima menstrualnih poremećaja, neka pročita na linku dobar članak o menstruaciji sa dobrim savjetima i informacijama

    OdgovoriIzbriši