A note to my-younger-self by Ana (bug_lady)

Posted by Ana (bug_lady) at 19:03



Još od kad sam pročitala suradnički post od My Cup of Beauty, vrte mi se neke misli po glavi, pa je vrijeme da ih i natipkam. I Martina vam je već pisala o tome što bi napravila da može vratiti vrijeme, no sagledala bi situaciju sa malo drugačijeg kuta.

Naime, ja si često vrtim situacije iz prošlosti po glavi, razgovore i događaje, i propitkujem se - što sam mogla napraviti drugačije, kojim putem sam mogla ići i gdje bi bila sada? Da li bi bila sretnija, uspješnija.... da li bi bilo bolje?
Jednom mi je jedna psihologica rekla da nije srela osobu koja je kritičnija prema sebi od mene, pa nakon toga nisam bila sigurna jel to dobro ili loše :D.
Ali da - kritična sam i propitkujem se, jako i često, što me tjera da budem bolja. Valjda :D. Tješim se :D.

Da mogu sjesti u DeLorean (da, ujedno sam i fan ''The Back to the Future'' :D ) rekla bih si par stvari:
  • putuj, putuj, putuj. Koliko košta da košta. Uzmi taj ruksak od 80L koji posjeduješ i odi na 2 mjeseca. Odi vidjeti fjordove, ili slonove, ili vrištine. Znam da to želiš.
  • prihvati tu ponudu za posao, ili traži, stalno traži. Ne boji se izaći iz sigurnosti i zone komfora.
  • iskoristi sve prilike, nemoj odbiti jer si pristojna ili se bojiš da ne razočaraš druge. Ugrabi kad ti se nudi!
  • nemoj raditi kompromise na svoju štetu.
  • imaj strpljenja, ne žuri.
  • opusti se, smij se. Po mogućnosti sa prijateljima. Zovi ih! Pogotovo one 3 iz srednje škole.
  • nemoj se bojati. Znam da si tiha i povučena, bojiš se kritike i odbacivanja, ali to te samo koči. Ne boj se neuspjeha; svatko je pao na koljena s vremena na vrijeme. Možda će ostati ožiljci, možda samo privremene ogrebotine, ali ustat ćeš i ideš dalje.
  • i zapravo znaš šta - zaboravi sve ovo iznad - samo se voli i sve ostalo će sjesti na svoje mjesto. Otpusti sve što je moglo biti, svo žaljenje za onim što je bilo ili nije, pusti očekivanja i zaboravi na greške. Griješila si i griješit ćeš. Pa šta.
  • bez brige, s vremenom ćeš se naučiti brinuti o svom tijelu, što jesti i kako vježbati i ponosna sam na tebe zbog toga.
  • i na kraju bi rekla: mala - volim tvoju upornost, tvoju znatiželju i količinu energije koju imaš.

I da mogu, bi li si sve to rekla, ili bih pustila da vrijeme radi svoje? Jer da bilo što bude drugačije to sada ne bi bilo to. S druge strane, bi li se poslušala, dal bi to što promijenilo, ne znam. Poznavajući sebe tada, vrlo tvrdoglavu, preplašenu i nesigurnu, ne bih poslušala, ali vrijedi pokušati :D


Ali opet - sve te stvari i moje male (ili velike) nesavršenosti me čine osobom kakva sam danas i dovele su me tu gdje jesam. Dakle, slažem se sa porukom na fotogafiji:


Generalno sam mišljenja da nema krivog i ispravnog puta, samo različitog (lakšeg ili težeg) i koju god odluku donjeli, ona je u neku ruku ispravna, i kakvi god bili - to ste ipak Vi, savršeni sa svojim malim nesavršenostima. Ono što sam 100% sigurna je da samo treba ići naprijed! Da, pogledati iza sebe i učiti, ali u principu uvijek tražiti bolje, nove izazove i iskustva. I rasti. I biti bolji.


Jeste li vi bezbrižniji ili ste poput mene? Što bi rekli mlađem sebi da možete?

Ana (bug_lady)

42 komentari:

  1. Vjeorvala ili ne, ali nakon godina rada na sebi, nema toga za čime žalim u prošlosti, što bi drugačije napravila jer jednostavno sam naučila ispravno živjeti, nositi se sa svim situacijama i uvijek misliti pozitivno. A sve ono gore što si navela ja već godinama radim, što se vidi i na mom blogu, pa zaista nemam za čime žaliti. :) Divan post. Kao i svaki tvoj.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Da, fali mi rad na sebi, to sigurno :)
      Hvala ti

      Izbriši
  2. post je napisan kao da si mi čitala misli.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahah, ma to su neke univerzalne stvari jer tko ne odrasta pomalo preplašen i nesiguran :)

      Izbriši
  3. Moj život je dinamičan, nikada nisam na jednom mjestu, uvijek napravim kako mislim da je dobro, ne igram na sigurno već onako kako se osjećam. ne želim obitelj, djecu ni bilo kakvu obavezu jer ih ne volim i sebi volim posvetiti i vremena i pažnje i novaca i svega. Što se tiče posla , također, radim posao koji volim, u kojem uživam i koje me ispunjuje, radim po čitave dane, stalno smišljam nešto novo, probavam, dobro zarađujem i mogu reći da ne bih mijenjala ništa :).
    T.B

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Draga, ne bi imala ništa protiv tvog života :)

      Izbriši
    2. hehe, a možda bi :), svi smo različiti, ja ne volim vezanje, djecu, obaveze i ništa od toga ne mislim imati, dok drugi baš to žele. Družim se sa ljudima koji mi pašu (nema ih puno :D ) , ostale sam kvalitetno maknula, drugi uživaju u velikim društvima :) dok ja ne... i td.. tako da treba naučiti živjeti svoj život kvalitetno i urediti ga kako ti paše :). samo jedan imamo

      Izbriši
    3. pa istina! iskreno, ni ja ne volim vezanje ni djecu. A prije par godina sam uvela praksu da odbacujem ljude koji mi crpe energiju, jer sam baš oko sebe imala par emocionalnih vampira.

      Izbriši
  4. Ja toliko žalim za nekim stvarima i da mi se vratiti samo nekoliko godina unatrag bilo bi sada sve puno, puno bolje.
    No, grabimo naprijed i nedamo se :)

    Post za pusu <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. :) Ali onda možda ne bi imala neke stvari koje imaš sada.....;)
      samo naprijed!

      Izbriši
  5. Mozda bi trebala zaliti neke stvari/odluke ali biram ne zaliti.

    U tom trenu to mi se cinilo ispravnim i vodila sam se svojim emocijama i fotadasnjim znanjem i iskustvom.

    Sve to je formiralo mene kakva sam danas. To je bio proces, povremeno sa nekim borbama ali i naucenim lekcijama :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Maša - točno tako: sve te to formira u današnju osobu sa iskustvima i mudrostima.

      Izbriši
  6. :), jako lijepo sve receno, a poseban smajli ide za avanture Marty-ja i cudnog znanstvenika :))

    OdgovoriIzbriši
  7. Imala sam period u životu kad sam intenzivni razmišljala o stvarima iz prošlosti, ali to već odavno ne radim više. Na svojim sam greškama učila i one su me, jednako kao i pametni i ispravni potezi, dovele do toga gdje sam danas, a to ne bi mjenjala ni za što jer sam u globalu sretna sa svojim životom. I da, daleko od toga da imam sve što bih željela, ali radije biram biti zahvalna na stvarima koje imam nego žaliti zbog onih koje nemam. Razmišljanje o prošlosti ne vodi ničemu. Još jedan jako lijepi post od tebe :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Imaš pravo, treba biti zahvalan na SADA :)
      Polako to shvaćam....

      Izbriši
  8. predivan post, totalno sam se pronašla...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala Ivana.
      Što bi ti rekla mlađoj Ivani da možeš? :)

      Izbriši
  9. Nooooo regrets , šalim ne baš da neeeeežalim , ali u biti nema nekog velikog žaljenja , kome to korisi, guraj dalje i gledaj da bude bolje što nije bilo , ja mislm na sebe :-)...dođe s godinama da prepoznamo prioritete i ono vrijedno i važno u nama...ja sam izgradila bolju mene s godinama i zadovoljna sam uratkom hahaahah

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Istina, žaljenje nikome ne koristi, onda to amo postane vrtlog nesreće i loših osjećaja. Ne žalim puno za događajima, samo bi si rekla da budem malo hrabrija, to je sve.

      Izbriši
  10. Mislim da svi mi po malo nalazimo u ovom tekstu... Mladenastvo nosi svoje- nesigurnost, svojeglavost, masu krivih (tada pravih) odluka. Ali, to je zivot i za nicim ne treba zaliti. Svaka propustena prilika nosi svoje breme, ali i iskustvo i masu novih mogucnosti!
    Ana, opet predivan post-HVALA!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Jasmina, hvala ti.
      Da, to su neke univerzalni osjećaju sa kojima odrastamo. Da ih promijenimo to više ne bi bilo to :)

      Izbriši
  11. Ne žalim za prošlim godinama. I radujem se onima koje dolaze...

    OdgovoriIzbriši
  12. Čekaj, jesi li ti ja??? :D Baš svaku stavku sa liste i sama bih rado rekla mlađoj sebi :)
    Neke stvari i dalje nisam naučila, još uvek teško reskiram i izlazim iz zone komfora.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ja sam izaći iz zone komfora naučila tek na poslu :) Uvijek je to teško, samo treba biti svjestan toga i aktivno se mijenjati.

      Izbriši
  13. Jao prelep post! Joj i ja sam prilicno kriticna ali uvek sebi govorim dasam to ja i da ne treba mnogo da patim ako mi se ne sto ne svidja. Probam da promenim ali ako ne uspej sta je tu je. Mene iskreno zanima da vidim sebe sa jedno 35. E tu osobu bih pitala za savete meni sada sa 26. Trenutno sam u nekoj cudnoj fazi i bas me zanima kako cu se osecati kada me ovo prodje.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti. Joj, još si ti mlada i stigneš sve korigirati; super da prepoznaješ i aktivno se mijenjaš :)
      Sa 35 ćeš biti malo starija i malo mudrija :)

      Izbriši
  14. Divan post! Apsolutno sve bih i sama rekla sebi ali na kraju dana, da nisam griješila, donosila krive odluke, bila s krivim ljudima i proživjela sve što jesam ne bih bila danas ono što jesam. Sve sa svojim razlogom -;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Mell, točno to - sve to do sada te čini takvom kakvom jesi :)

      Izbriši
  15. Iako imam samo 20 godina, dosta toga mi se izdogadjalo u zivotu-posebice u zadnjih godinu-dvije. Stalno sam morala donositi neke, doslovno, zivotno vazne odluke za koje ne znam u konacnici gdje ce me odvesti. I strah me, iskreno. Tako da bi sebi rekla da se manje bojim jer to uvijek u meni postoji (da se ne osramotim, da ne razocaram nekoga, da nisam dovoljno dobra, etc.). Opcenito je to dvosjekli mac-mozda jesmo nesto trebali nekada bolje izabrati, ali nas svaki sitni korak dovede do onoga danas. Mozda da smo odabrali drugacije nikada ne bi upoznali bas tu neku osobu, bili na bas tom mjestu, etc. Ja pokusavam tako nekako razmisljati. Ono sto recimo ja imam uvijek problem je da sebi jako tesko (citaj:nikako! :D) ne oprastam, dok drugima uvijek, stogod bilo, na kraju oprostim. Jako sam stroga prema sebi i uvijek se pitam koliko je dovoljno dobro. Nedavno mi je maceha rekla da se okanim perfekcionizma (iako ja sebe smatram daleko od tog pojma) jer cu se razboliti u konacnici! :D Primjerice, nedavno sam imala test za jezik i polozila s 91% i proslo je bolje nego ocekivano, ali ja sam i dalje nesigurna u svoje znanje i htjela bi jedan jezicni tecaj za taj nivo (da utvrdim znanje), a ne za sljedecu razinu. Svemu u svemu, mislim da sam cesto sama sebi najveci neprijatelj i samu sebe kocim gotovo uvijek, a sve radi nekakvog glupog straha! Tako da znam da me ceka jedan jako veliki rad na sebi, gotovo svakodnevno pokusavam raditi na tome.

    Hvala na postu, predivna tema! ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Joj, hvala ti na komentaru, super je čitati o tuđim iskustvima! Vidim da smo jako jako slične, kritične prema sebi, i odgovorne. Ali super da se znaš, meni je trebalo puuuuno dulje da se saberem :) i osvijestim....
      Jedino što nam preostaje je rad na sebi.

      Izbriši
  16. kada sam ovo sve pročitala došlo mi je da si isprintam i zalijepim na vidljivo mjesto :D rekla bih si gotovo iste stvari. da ne žalim,da se ne bojim,da se usudim,da ne budem prekritična prema sebi (iako sam bila i još uvijek sam), da ne slušam druge,da napravim po svome,da u svakom trenu uživam u životu i da kroz poteškoće prolazim s uzdignutom glavom i pogledom prema naprijed,u bolje sutra :) u globalu sam zadovoljna,no neke greške,ako se tako mogu nazvati,ne mogu zaboraviti,teško mi je prijeći preko njih... no ipak smatram da sve ima svoje razloge,i da nije bilo poteškoća i grešaka život mi sada ne bi bio ovakav,a možda i ne bi znala cijeniti neke stvari :) Ana jako dobre postove pišeš,rado ih čitam!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti :) Ja ih jako volim pisati pa mi je drago da ih volite čitati :)
      Jako mi se sviđa tvoja odluka da ideš uzdignute glave!

      Izbriši
  17. Divan post! Dize coveka ,popravlja raspolozenje. Danas sam lose volje i tvoj post me je bas oraspolozio.
    Sata bih rekla mladjoj sebi da mogu..? Hm.. Danijela zivot nije igra ali mozes se ponekad poigrati,nemoj ga previse ozbiljno shvatati ,bice puno uspona i padova,ali izborices se ti! Ma daj malo uzivaj u zivotu!
    Pozdrav od Danijele

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Danijela, sad si ti meni dignula raspoloženje i oraspoložila me!

      Izbriši
  18. I ja kažem divan post :-) Prepoznala sam se u nekim točkama. Mislim da među nama ne postoji osoba koja nešto ne bi promijenila ili napravila drugačije u prošlosti. Al isto tako nema smisla žaliti za stvarima koje su bile, treba usmjeriti energiju u ono što će biti :-)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Yes, treba usmjeriti energiju....idem ka tome :)

      Izbriši
  19. moram si prepisat ovaj popis na listu i ponavljat si svakodnevno :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahaha! samo treba biti svjestan i ne ponoviti greške....i kako kaže miss b., usjeriti energiju ka naprijed :)

      Izbriši
  20. My Cup of Beauty9. ožujka 2014. u 16:53

    So glad that my post inspired you and thank you for writing about this.
    Wouldn't it be great if we all had the wisdom of today to keep us going in our yesterdays? To spur us on, motivate and comfort and congratulate us and teach us...

    Thank you for your lovely post from the bottom of my heart

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. :) But I wouldn't have the wisdom of today without the yesterdays mistakes ;)

      Izbriši