Jedemo li emocije? by Ana (bug_lady)

Posted by Ana (bug_lady) at 21:46


Ako mi netko kaže da nikad, nikad nije jeo kada zapravo nije bio gladan - uvjerena sam da laže :D ili se opako zavarava. Ili ima savršenu kontrolu i snagu volje. U tom slučaju želim da mi otkrije tajnu. Želim da mi bude mentor.

No ajmo mi o nama emocionalnim izjelicama.
Emocionalno jedenje ili Emotional Eating. To je hranjenje osjećaja. Čita sabotaža samog sebe. Zašto dolazi do toga?
Jedemo:
  • kada smo pod stresom
  • kada nam treba utjeha
  • da budemo sretni
  • kada smo sretni
  • kada nam je dosadno
  • ....
Zapitajte se:
  • jedem li pod stresom?
  • jedem li kad sam već sita?
  • jedem li da se osjećam bolje? (da se smirim ili utješim kada sam ljuta, tjeskobna, kada mi je dosadno....)
  • nagrađujem li se hranom?
  • jedem li dok se ne prenatrpam?
  • da li se osjećam sigurno uz hranu?
  • da li se mogu ili ipak ne mogu kontrolirati kad je hrana oko mene?
Ako je većina odgovora DA, čestitam, jedete svoje emocije.

Eh kad bi hrana riješila problem. Ali ne. Nakon što se ''utješimo'' problem je i dalje ostao ali je tu sada i krivnja. Poznato?




Emocionalna vs. fizička glad:
Ponekad su slični.... teško ih je razlikovati. No za emocionalnu glad je karakteristično:
  • dolazi naglo - udara naglo i morate pojesti nešto tog trena!
  • žudite za određenom hranom - kada ste zaista gladni, sve je dobro i fino. Kada ste emocionalno gladni želite specifičnu utješnu hranu, samo tu i ništa drugo
  • često vodi prejedanju - pojede se cijela vrećica čipsa. No zapitajte se jeste li zaista uživali u tome što ste pojeli? Ako ne, ima li smisla uopće jesti na takav način?
  • ne zadovolji vas pojedeno - da, pojeli ste sladoled / čokoladu ali zapravo je ostala ''praznina'' iako ste prejedeni.
  • emocionalna glad se ne nalazi u želucu - nalazi se u glavi. Fokusirani ste na ono što želite i morate obiti ovog trena, na miris i okus hrane
  • nakon jela osjećate sram / krivnju / žaljenje 

Ja sam tip koji gricka kad mi je dosadno. Srećom, nije mi često dosadno ali znam se uloviti kako rukica krene ka nečemu što mi u tom trenu fizički ne treba. A i ne mogu odoljeti grickalicama i sličnom junku ako su ispred mene. Sva sreća, nikad, ali baš nikad ih ne kupujem ili imam doma - ali ako mi ih ponudite u gostima...ajme meni.

Znam cure koje jednu kad su nesretne (tipična scena iz filmova - žlica i sladoled), kad su pod stresom (čokolada je na stolu), kad ih djeca naživciraju....mete se sve što je na stolu i što ona nisu pojela.
Jedini način da to prestane je da si u tom trenutku kažete ''osjećam se....'' tako i tako ili ''ne treba mi...''  i krenete rješavati uzrok a ne posegnuti za nekim oblikom hrane. Da, frustrira i teško je jer to znači da ćete se morati pozabaviti osjećajima a ne zatomiti ih. A ponekad to zna biti....pa teško. Iskreno, nisam još došla do te razine ali idem ka tome. Ponekad znam o čemu je riječ pa svejedno kažem ''k vragu sve daj taj sladoled vamo!''. Al eto....osvijestiti je najteže. Ostalo će doći.
Valjda.



Kolike ste vi emocionalni izjelice i koji vam je ''guilty pleasure''? :)

Ana (bug_lady)

P.S. sljedeći postovi su o vježbanju

OSTALI POSTOVI PROJEKTA ''SMRŠAVIMO ZAJEDNO'':
PROJEKT SMRŠAVIMO ZAJEDNO - uputstva
Avon daruje !
Motivacija by Ana (bug_lady)
Ako niste, učinite to radi sebe!
MENI #2- SLASTICE by Tamara
Jedimo lagano by Ana (bug_lady)
Body Dismorfia
Smršavimo Zajedno - na pola putovanja

19 komentari:

  1. Odlična tema! počele su mi se sve više sviđati ovakve, "ne kozmetičke" teme...
    Da, prejedam se iz dosade, znam da to nije dobro,ali to je jače od mene! To me užasno nervira, znam da nisam gladna, a nemam mira dok ne pojedem čokoladu ili sladoled....znam potegnuti i za čokoladom za kuhanje ako nema ništa drugo. Ja bih rekla, "sve je to u glavi" ili kako ti kažeš, emocionalna glad. Mislim da jedenje u takvim trenucima najviše doprinosi mojem višku kg

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. dakle, slične smo. dosada nam je presudna.čokolada za kuhanje - dok sam živjela doma, isto nije bilo nikad čokolade u kući ali sam zato znala da ima čokolade za kuhanje :)
      da, to definitivno pridonosi viškovima....

      Izbriši
  2. Zanimljiv post Ana :)
    Nisam o tome razmisljala ranije, i sada kada ovo citam, ispada da ti ja mogu biti mentor :D
    Na svako ono pitanje, moj je odgovor NE :D
    Nikad nisam krenula da jedem jer sam pod stresom (cak bude obrnuto), ni da bi bila sretnija, da bi se usrecila, kad mi je dosadno i slicno. Nista od toga. Jedem kad osjetim da je vrijeme za jelo, uzivam u svakoj hrani ali u normalnim kolicinama (ne prejedam se) i hranu posmatram kao nesto lijepo, sto nam je potrebno da bi mogli normalno funkcionisati.Ne znam odakle takva disciplina, kontrola ali tako je oduvijek. Prosto ne obracam paznju na to. Jedino planski pristupam hrani kada zelim da dodam koju kilu, e onda se bas moram natjerali da pojedem vise nego inace. To mi je cesto tlaka i brzo odustanem od toga, prosto nisam taj tip da "metem sve pred sobom".

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hello mentorice :)
      ja sm vrlo blizu toga osim što me dosada ponekad povuče na tamnu stranu. Srećom, to je skoro pa nikad. Uglavnom, imaš izuzetno zdrav stav.

      Izbriši
  3. Ova slika na vrhu ti je zakon!!! Svidja mi se ova tema, i sama sam napisala jedan post o tome koji je vrlo slican :-). http://www.mycupofbeauty.co.uk/

    A da ti ne kazem kako mi je drago procitati da nisam jedina, mada vidim da si ti puno discipliniranija od mene, jer cak nemas cipsa i slicnoga kod kuce.

    Ja sam svoje obicaje pokupila kako sam odrastala iz svoje okoline. Imala sam 2 jako razlicita, upravo suprotna uzora. Tako da sam primijetila da idem iz zlocestog jedenja u dobro kao neki Jekyll i Hyde. A tek kad sam pocela razmisljati o sebi kao o nekoj trecoj osobi sam zapravo skuzila kako se 'ponasam sto se tice jela i (stetnih) navika. I onda kad sam skuzila sam se zamislila i odlucila promijeniti nesto. Nije da mi to stalno uspijeva, ali bitno je ne odustajati i ne posustati. :-)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Da zaista, poklopile smo se tematski :)
      Odrasla sam u kući u kojoj nije bilo junka, jelo se dobro (pod dobro mislim na zdravo ne obilno), imali smo vrt i voćnjak....nekako mi čips, grickalice, čokolada nisu ostali kao nešto što se ima doma i što bi mi trebalo u životu.
      Ma glavno da ti znaš što trebaš mijenjati i da ne odustaješ!

      Izbriši
  4. Ako se dobro sjećam, prije sam se znala prejesti zbog emocija, ali u zadnje vrijeme se prejedem jedino ako je hrana užasno fina i ne mogu stati xD Ako sam pod stresom ili sam ljuta zbog nečega, pogotovo ako sam jako jako tužna, često mi se zna dogoditi upravo suprotno - ne mogu jesti, imam neku barijeru i hrana mi ne paše. Sve u svemu, mislim da bi se prije udebljala zbog toga jer mi je u tom trenutku nešto jako fino i ne mogu se toga zasititi nego zbog jedenja emocija.

    OdgovoriIzbriši
  5. ne jedem emocije niti ih umirujem hranom.
    prije jesam. nažalost, ne znam što se točno desilo. nije to bila neka svjesna odluka, više polagano prebacivanje pažnje na druge stvari. danas, ako sam loše raspoložena, odem u šetnju, vožnju biciklom ili tako nešto.
    vjerujem da dio problema leži u nametnutom stavu društva da svi uvijek moramo biti sretni, a nismo, pa čim iskačeš iz okvira nešto ne štima, i ljudi se na bilo koji način pokušavaju vratiti u "sretno" stanje.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Zuba, krasno rečeno. Nametnuto nam je....a valjda realizacija dođe sa godinama. Barem je tako kod mene

      Izbriši
  6. Nisam nikad jela kada sam bila tužna ili sretna. Pronašla sam se o onom dijelu sa grickalicama. Ne kupujem ih, ali kada ih netko stavi pred mene... Sretna sam jer jednako jedem u svim situacijama. Nemam tih oscilacija. Odličan tekst kao i uvijek.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti :)
      Da, fali mi malo samokontrole. A opet - zašto stalno imati samokontrolu?

      Izbriši
  7. ovaj post ti je genijalan!!
    Stvarno se pronadem u puno tvojim temaa.
    Samo tako nastavi ;)))

    OdgovoriIzbriši
  8. Itekako se nalazim u ovom postu. Često pod stresom jedem a da nisam gladna i nakon toga imam grižnju savjesti. Užas!
    Zavidim osobama koje pod stresom ne mogu uopće jesti

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. NIjedan ekstrem nije dobar. Treba prije li nakon posla otići na boks i ispucati se ;)

      Izbriši
  9. Ja kada sam pod stresom ne mogu jesti, nekako kao da mi je želudac stisnut tada i misli su mi milijardu kilometara od hrane. Ja previše jedem, baš nepotrebno previše, dva-tri dana prije menstruacije, baš me uhvati neka žudnja za hranom, možda i hormoni utječu i na to.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. uuuu, PMS je posebna kategorija. Hormoni su izvan voljne kontrole :)

      Izbriši
  10. evo teme za mene...
    tipični sam primjer emocionalne izjelice, na žalost... na prvi znak stresa, a stalno se nešto dešava, ja se uputim prema frižideru :P

    OdgovoriIzbriši